Pojam i osnovna obeležja bezbednosti 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo: Pravni fakultet

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
DEPARTMENT U PANCEVU
PRAVNI FAKULTET-SMER KRIMINALISTIKA
SEMINARSKI RAD:
Pojam i osnovna obelezja bezbednosti
Prof. dr Mitar Kovac Bozovic Aleksandra
br.indexa 2687/06
april 2010.
SADRZAJ
UVOD..........................................................................................3
POJAM BEZBEDNOSTI............................................................4
OSNOVNE METODE NAUKE BEZBEDNOSTI.....................7
TEORIJA I BEZBEDNOSNE CINJENICE................................8
KONSTATOVANJE BEZBEDNOSNIH NAUCNIH CINJENICA-TESKOCE...................................................................................9
PROJEKTOVANJE ISTRAZIVANJA BEZBEDNOSNIH POJAVA.....................................................................................10
POSTUPCI ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA O BEZBEDNOSNIM POJAVAMA..............................................................................11
OSNOVNI CILJEVI ISTRAZIVANJA I OBJASNJENJA BEZBEDNOSNIH POJAVA.....................................................11
BEZBEDNOST KAO FUNKCIJA DRZAVE..........................12
SISTEM BEZBEDNOSTI.........................................................14
UGROZAVANJE BEZBEDNOSTI..........................................14
GLOBALIZACIJA BEZBEDNOSTI........................................15
LITERATURA...........................................................................17
UVOD
Bezbednost je pojam sa višestrukim značajem. U najopštijem smislu podrazumeva slobodu od straha, pretnji i fizičkog nasilja. Međutim, bezbednost uključuje i moralne, ideološke i normativne elemente, što je oduvek otežavalo njenu preciznu definiciju. U pitanju je društveno konstruisan koncept koji stiče specifično značenje samo unutar datog socijlanog konteksta.
Paradigme i institucionalni modeli bezbednosti su se menjali tokom razvoja međunarodne zajednice. Posmatrana istorijski, bezbednost je nerazdvojno povezana sa državom i njenim vojnim sektorom. Međutim, bezbednost je postepeno zahvatala socijalnu i političku sferu. Odbrana od spoljnjeg napada ostaje centralni problem, ali praksa je nedvosmisleno ukazivala da država može biti ugrožena unutrašnjim potresima, ekonomskim i društvenim poremećajima, naročito u zajednicama kojima nedostaje osećaj identiteta i socijalne kohezije. U nauci razdvaja se pojam bezbednosti države i bezbednosti društva, uz naglasak da osnovni kriterijum bezbednosti države predstavlja njen suverenitet, a bezbednosti društva identitet, tj. svest o pripadnosti zajednici. Kroz oba termina prožima se u biti egzistencija ili preživljavanje države i društva; država koja izgubi suverenitet prestaje da bude država, a društvo kad izgubi identitet prestaje da postoji kao suverena jedinka. Razdvajanje državne i društvene bezbednosti treba shvatiti u smislu dva organizaciona centra bezbednosti, ali u epicentru bezbednosne dileme ostaje država, bilo da je reč o socijalnom vidu bezbednosti ili međunarodnom. Država je ta koja pruža legitimitet i zaštitu društva.
Drugi nivo prilaza bezbednosti je podela na nadnacionalnu i međunarodnu, ali se i u ovom slučaju država javlja kao ključna karika.
Istorijski odlučujući elemenat u poimanju bezbednosti bila je vojna sila. U drugoj polovini XX veka bezbednosna dilema naglo se pomera ka širem području društvenog života, pri čemu nevojni faktori ugrožavanja bezbednosti zauzimaju sve značajnije mesto, a izvor moći države pomera se sa strogo vojnih faktora i njegovih pratećih elemanata ka tehnologiji, obrazovanju ljudskog potencijala i kontroli tržišta. Menjaju se i uslovi za održavanje vojnog kapaciteta; oružje zastareva neverovatnim tempom usled tehnoloških inovacija, čime naučna saznanja dobijaju posebno mesto. Javljaju se i alternativni pojmovi bezbednosti, napuštajući državnocentrični model.
Ogromni destruktivni kapacitet nuklearnog oružja  prvi put je sredinom prošlog veka postavio na dnevni red, ne više bezbednost države, nego sudbinu planete Zemlje. Vrhunski naučnici sveta ukazivali su na potrebu stvaranja bezbedonosnog poretka koji bi paralisao državnu moć nuklearnih sila i vaspostavio jedan vid nadnacionalne, nedržavne kontrole. Vojni pak stratezi glavnih nuklearnih sila, nasuprot tome, istupili su sa tezom da se u biti ništa nije promenilo. Pošli su od postulata da će države u potrazi za svojom bezbednošću u krajnjem slučaju iskoristiti nuklearnu opciju da bi ostvarili svoje političke ciljeve. Iako je ova teorija napadnuta i osuđena u nauci, ipak je u hladnom ratu usvojena od strane SAD-a i SSSR-a i zadržana u posthladnoratovskom periodu; pridružili su joj se i novi članovi nuklearnog kluba.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]